Reč "autofagija" potiče od grčkih reči "auto", što znači "sam" i "phagein", što znači "jesti". Stoga, doslovni prevod reči "autofagija" bio bi "samojedenje”.

Postoje tri glavne vrste autofagije, a to su makroautofagija, mikroautofagija i makroendocitoza.

Najistraženiji i najčešće spominjan oblik autofagije je makroautofagija i njome ćemo se baviti u nastavku teksta.
Mnoge studije posvećene su razumevanju mehanizama ovog procesa, a 2016. godine Nobelovu nagradu za fiziologiju i medicinu dobio je Yoshinori Ohsumi, japanski biolog i profesor na Tokijskom Institutu za tehnologiju, za svoj ključni doprinos u proučavanju autofagije.

Kako autofagija funkcioniše?

Autofagija je proces koji prolazi kroz nekoliko faza:

• Inicijacija: Aktiviraju se regulatorni proteini, poput ULK1 kompleksa i AMPK (adenozin monofosfat-aktivirana proteinska kinaza), u odgovoru na stresne uslove ili gladovanje.
• Formiranje izolacijske membrane: Membrana, poznata kao phagophore, raste oko materijala koji će biti razgrađen.
• Fuzija s lizosomima: Izolacijska membrana se zatvara formirajući autofagosom, koji se zatim fuzionira s lizosomom, stvarajući autofagolizosom.
• Razgradnja i recikliranje: Enzimi unutar autofagolizosoma razgrađuju materijal na jednostavnije komponente koje se mogu reciklirati za sintezu novih molekula ili proizvodnju energije.

Koje su prednosti autofagije?

Autofagija ima ključnu ulogu u održavanju homeostaze ćelija i organizma. Neke od prednosti su:

1. Eliminacija oštećenih komponenti: Autofagija omogućava ćelijama da se oslobode oštećenih organela, proteina i drugih komponenti koje bi mogle izazvati stres ili poremetiti normalnu funkciju.
2. Recikliranje nutrijenata: Proces razgradnje unutar autofagolizosoma oslobađa hranljive supstance poput aminokiselina, masnih kiselina i šećera. Ove supstance se mogu ponovno koristiti za sintezu novih molekula ili za proizvodnju energije.
3. Reakcija na gladovanje i stres: Autofagija se aktivira u uslovima gladi, energetskog stresa ili drugih nepovoljnih uslova. Ova adaptacija pomaže ćelijama da očuvaju energiju i prežive u teškim okolnostima.
4. Regulacija imunološkog odgovora: Autofagija ima ulogu u regulaciji imunološkog odgovora, uključujući procese poput prepoznavanja i eliminacije patogenih mikroorganizama.
5. Prevencija akumulacije štetnih agregata: Autofagija doprinosi sprečavanju nagomilavanja štetnih agregata proteina u ćeliji, što je povezano s raznim neurodegenerativnim bolestima.
6. Dugovečnost i antiaging efekti: Postoje istraživanja koja ukazuju da aktivacija autofagije može pozitivno uticati na dugovečnost organizma i doprineti antiaging efektima.
7. Prilagodljivost ćelije na različite okolnosti: Autofagija omogućava ćelijama da se prilagode različitim okolnim uslovima, pružajući im veću prilagodljivost i otpornost.
8. Smanjenje rizika od bolesti: Istraživanja povezuju disfunkciju autofagije sa različitim bolestima, uključujući karcinome, neurodegenerativne bolesti i metaboličke poremećaje. Očuvanje funkcionalne autofagije može smanjiti rizik od tih oboljenja.

Intermittent fasting – periodični post

Intermittent fasting je režim ishrane koji se najčešće dovodi u vezu sa autofagijom.
To je pristup ishrani koji uključuje cikluse između perioda konzumiranja hrane i perioda posta.

Postoji nekoliko popularnih oblika intermittent fasting-a:

• 16/8 metoda

Princip: Ova metoda uključuje svakodnevno post od 16 sati, praćeno periodom od 8 sati tokom kojeg se konzumira hrana.
Primena: Na primer, ako doručkujete u 12h, poslednji obrok bi trebalo završiti do 20h, nakon čega sledi period posta do narednog doručka.

• 5:2 metoda

Princip: Ovaj pristup uključuje normalnu ishranu tokom pet dana u nedelji, uz ograničen unos kalorija (obično oko 500-600 kalorija) tokom preostala 2 dana.
Primena: Na primer, ponedeljak i četvrtak mogu biti dani s ograničenim unosom kalorija, dok se ostale dane praktikuje redovna ishrana.

• Eat-Stop-Eat metoda

Princip: Ova metoda uključuje period posta od 24h jednom ili dva puta nedeljno, tokom kojih se ne konzumira hrana.
Primena: Na primer, postite od doručka do doručka sledećeg dana ili od večere do večere.

Koji su benefiti intermittent fasting-a?

• Gubitak telesne mase: Ograničenje vremena za unos hrane obično dovodi do smanjenog unosa kalorija, što može podržati gubitak telesne mase.
• Poboljšano metaboličko zdravlje: Periodični post može poboljšati insulinsku osetljivost, regulisati nivo šećera u krvi i podržati opšte metaboličko zdravlje.
• Podrška autofagiji: Intermittent fasting može stimulisati proces autofagije, unutarćelijskog recikliranja koje doprinosi čišćenju ćelija.
• Povećana energija: Neke osobe primećuju povećanje energije i mentalne jasnoće tokom perioda posta.

Integracija periodičnog posta ili drugog režima ishrane koji podržavaju autofagiju, uz pažljiv izbor zdravih i nutritivno bogatih namirnica, može doprineti celokupnom zdravlju ćelija i organizma.
Pre nego što se odlučite za određeni režim ishrane, preporučuje se konsultacija sa nutricionistom - stručnjakom za ishranu ili lekarom kako biste osigurali da su promene u skladu sa vašim individualnim potrebama i zdravstevnim stanjem.

Dijana Makar, specijalista strukovni nutricionista-dijetetičar i menadžer Idea Organic radnje