Autoimune bolesti su bolesti u kojima telo stvara specifična antitela, koja napadaju sopstvene organe (dijabetes tip I,II) i ceo organizam ( sistemski eritemski lupus-SLE ). Danas je pozanato preko 80 različitih autoimunih bolesti. Po učestalosti u svetskoj populaciji, zauzimaju visoko plasirano treće mesto, odmah posle bolesti KVS i kancera.

Od lekara i zvanične medicine nemamo objašnjenje tačnog uzroka bolesti. Postoje određeni faktori rizika, koji mogu biti okidači autoimunog procesa, a tu se spominju:

1. Genetska predispozicija (češće se javlja u porodici u kojoj je već neki član oboleo)
2. Pol (češće oboljevaju žene)
3. Starost (ranije su se često javljale u starijoj populaciji, u današnje vreme se podjednako javlja i u mlađoj populaciji)
4. Uticaj spoljašnjeg faktora (stres, trovanja teškim metalima, pesticidima, parazitima, pušenje, UV zračenja, nepravilna ishrana, fizička neaktivnost, infekcije virusima-EBV, bakterijama)

Postavlja se pitanje: Šta se tačno desi, pa naš organizam krene u napad sopstvenih tkiva? Ili bolje, šta dovodi do imunodeficijencije i do imunosupresije?

Pored navedenih faktora rizika, moramo spomenuti još par sigurnih okidača AIB, a to su:

1. Preterano čisto okruženje (insistiraje na higijeni kod male dece, bez mogućnosti sticanja imuniteta, koje nam pruža dragocena nam prljavština)
2. Vakcine (dete ne treba vakcinisati ako nije 100% zdravo)
3. Mlečne formule (nema hemije koja može da zameni majčino mleko)
4. Problem sa VDR- vitamin D receptor (genetski predisponiran problem, ili poremećen dejstvom virusnih i bakterijskih infekcija)
5. Nekontrolisana upotreba antibiotika
6. Uništena mikroflora creva (80% imunog sistema čini zdrav mikrobiom creva)

Kako dovodimo hranu u vezi sa autoimunim bolestima?

Gluten koji se nalazi u pšenici, ječmu, raži, spelti, polbi, kamutu, može dovesti do pojačane proizvodnje zonulina, koji dovodi do povećane propustljivosti ćelijske membrane finih ćelija creva, što dalje vodi do sindroma propustljivihnih creva, ili ”curećih creva„. Kada su creva pojačano propustljiva, u sistemsku cirkulaciju odlaze i supstance koje nam nisu potrebne, koje treba da se izbace iz tela putem stolice. Na te supstance, organizam reaguje tako što stvara antitela, kao odbranu.

Mleko i mlečni proizvodi, konkretno mislimo na kazein (belančevina mleka), koji je teško svarljiv i na laktozu (mlečni šećer). Po nekim naučnicima, odrasle osobe ne bi trebalo da konzumiraju mleko i mlečne proizvode. Kako su mleko i mlečni proizvodi izvor belančevina, masti, dragocenih za naše telo, ovde bih se ogradila od tvrdnje pojedinaca. Ako primetite da se nadimate posle upotrebe spomenutih, smanjite unos, ali dajte šansu mleku i jogurtu bez laktoze i kiselofermentisanim mlečnim proizvodima obogaćenim probiotskim kulturama.

Bebama ne davati kravlje mleko pre prvog rođendana.

GMO hrana, gde bih posebno istakla meso koje nije iz organskog uzgoja,meso koje se tretira hormonima, antibioticima direktno pogađa naše gene, dovodeći do raznih mutacija (veza sa genetskom predispozicijom, ranije pomenutom ). Voće, povrće …

Prerađena hrana bogata šećerima, aditivima, bojama, aromama, konzervansima ( gazirana pića, energetski napici, zaslađeni sokovi, energetske pločice-barovi, instant krem supe i čorbe, margarin, pekarski proizvodi koji sadrže hidrogenizovane masti-lisnata testa, razne mesne prerađevine-viršle, paštete, bombone, sladoledi, grickalice, keksići... ).

Organizam nema enzime, koji vare i probavljaju hemiju i sve to dovodi do uništenja mikroflore creva i do sindroma propustljivih creva.

Hrana može biti plamen na kome čovek sagoreva!

Zehra Velanac, viši dijetetičar-nutricionista i i strukovna medicinska sestra.