Ove dimenzije pružaju dublji uvid u naš odnos prema hrani i kako se psihički faktori međusobno prepliću s našim prehrambenim izborima. Ključne tačke ovih dimenzija uključuju:

Emocionalna dimenzija: Emocije igraju značajnu ulogu u našem odnosu prema hrani. To se odražava kroz emocionalno jedenje, kada koristimo hranu za regulaciju emocija kao što su stres, tuga ili dosada.

Misli i uverenja: Naše misli i uverenja o hrani, telu, dijetama i ishrani uopšte, igraju ključnu ulogu u tome kako biramo hranu i koje obrasce prehrambenih navika usvajamo. Negativan unutrašnji monolog ili nerealistična uverenja mogu voditi ka nezdravim prehrambenim navikama.

Percepcija tela: Način na koji vidimo svoje telo, odnosno pozitivna ili negativna slika tela, može oblikovati naš odnos prema hrani. Negativna slika tela može doprineti nezdravim prehrambenim izborima i poremećajima u ishrani.

Socijalni uticaji: Društveni okviri, trendovi ishrane i norme zajednice u kojoj se nalazimo imaju snažan uticaj na naše prehrambene izbore. Takođe, socijalni pritisak i situacije mogu oblikovati našu konzumaciju hrane.

Razumevanje psiholoških dimenzija hrane zahteva primenu različitih tehnika koje omogućavaju dublji uvid u naš odnos prema hrani i emocionalnim faktorima koji ga oblikuju:

• Samopraćenje: Aktivno pratite svoje misli, osećaje i unutrašnje motive tokom obroka i između njih. Ova tehnika vam omogućava da prepoznate kako vaše emocije utiču na izbor hrane.
• Analiza okidača: Identifikujte situacije, događaje ili emocionalna stanja koja iniciraju želju za konzumacijom hrane. Ova analiza pomaže da otkrijete obrasce emocionalnog jedenja.
• Svesno jedenje: Fokusirajte se na ukus, teksturu i miris hrane, jer nam to omogućava da bolje osluškujemo svoje telo, identifikujemo signale gladi i sitosti, te razvijemo zdraviji odnos prema hrani.
• Pitanja i refleksija: Postavljajte sebi dublja pitanja o razlozima iza svojih prehrambenih izbora. Razmislite o tome zašto jedete određene namirnice u određenim situacijama i kako se osećate nakon toga.
• Prihvatanje sebe: Razvijajte samopouzdanje i pozitivan odnos prema svom telu. Ova tehnika pomaže da smanjimo emocionalnu potrebu za konzumacijom hrane kao reakcijom na negativne osećaje.
  • Edukacija o ishrani: Učenje o nutritivnim vrednostima i funkcijama hrane pomaže vam da donosite informirane odluke o svojim prehrambenim izborima, umesto da se oslanjate na emocije.
  • Razvoj alternativnih strategija: Naučite nove načine suočavanja s emocijama osim konzumacije hrane. To može uključivati vežbanje, meditaciju, čitanje knjiga, duboko disanje, pisanje dnevnika.
    • Praćenje napretka: Postavite specifične ciljeve vezane za vaš odnos prema hrani i pravite beleške o svojim napretcima. Praćenje napretka pomaže vam da ostanete motivisani.
    • Stručna podrška: Ako se suočavate s dubljim emocionalnim izazovima u vezi s hranom, pored podrške i pomoći bliskih osoba, razmotrite traženje stručne pomoći od terapeuta specijalizovanog za poremećaje u ishrani ili nutricioniste.

• Integracija: Kombinovanje različitih tehnika omogućava vam da postepeno izgradite sveobuhvatno razumevanje i pristup prehrambenim izborima, pomažući vam da razvijete zdraviji odnos prema hrani.

U celini, razumevanje psiholoških dimenzija hrane omogućava nam da dublje sagledamo faktore koji utiču na naše prehrambene navike. Kroz svesnost o emocijama, mislima i socijalnim uticajima, možemo raditi na izgradnji zdravijeg odnosa prema hrani i donositi ispravne odluke koje podržavaju naše zdravlje i blagostanje.

Dijana Makar, specijalista strukovni nutricionista-dijetetičar i menadžer Idea Organic radnje