Pravilna ishrana u trudnoći je jedan od uslova da se plod normalno razvija. Hronična malnutricija majke utiče na smanjenje telesne mase novorođenčeta.

Nedovoljan unos esencijalnih amino-kiselina, vitamina i mineralnih soli izaziva pojavu sindroma proteinskog deficita i hipovitaminoza kod novorođenčeta, a ova stanja utiču na vitalnost, česće poboljevanje i povećanu smrtnost te dece. Ako je ishrana pre trudnoće neadekvatna, manja je verovatnoća da će tok trudnoće, ishod porođaja i stanje deteta pri rođenju biti dobri.

Navedene komplikacije ispoljavaju se u populacijama sa ozbiljnim nutritivnim deficitima, pre svega u slabo razvijenim zemljama i područjima, dok u razvijenim zemljama preobilna ishrana može sa svoje strane dovesti, takođe do ispoljavanja štetnih posledica.

Ispitivanja su pokazala da je pojava edema, hipertenzije, toksemija, anemija, prevremenih porođaja i rađanje krupne dece češće kod gojaznih trudnica.

Osnovna individualna prilagođena briga o ishrani mora biti integrisana u koncept primarne zdravstvene zaštite svake žene, obuhvatajući i period trudnoće i period laktacije.

Najbitnije informacije za procenu nutritivnog statusa žene dobijaju se sprovođenjem adekvatne anamneze, fizičkim pregledom i procenom odgovarajucih laboratorijiskih parametara.

Za pravilan rast i razvoj deteta neophodno je da se majka pravilno hrani pre trudnoće, u toku trudnoće i u toku dojenja.

Nedovoljna ishrana može da dovede do smanjenja telesne mase i dužine ploda i da izazove pojavu rahitisa, infatilnog beri – berija, skorbuta, avitaminoze A, sindroma proteinskog deficita.

Nedostatak pojedinih hranljivih materija za kraće vreme ne izaziva ozbiljnije poremećaje u organizmu, jer se koriste ranije stvorene rezerve. Međutim, ako organizam u toku dužeg perioda ne dobija dovoljne količine pojedinih ili svih hranljivih materija, u njemu može doći do nastanka različitih promena. Te promene se u početku ispoljavaju funkcionalnim, a kasnije i organskim poremećajima ćelija, tkiva i organa. Poremećaji koji nastaju zbog nedovoljnog unošenja pojedinih hranljivih materija, nazivaju se bolesti nedovoljne ishrane.

• Primarni poremećaji nedovoljne ishrane, koji su posledica nedovoljnog unosa hranljivih materija, najčešće nastaju usled loših socio-ekonomskih uslova života, opšte i zdravstvene neprosvećenosti, pogrešnih navika u ishrani, smanjenog apetita.
• Sekundarni poremećaji nedovoljne ishrane nastaju usled različitih bolesti digestivnog trakta, jetre i pankreasa, koje su praćene poremećajima varenja i apsorpcije hranljivih materija.

Nepravilna ishrana uslovljena nedovoljnim unošenjem energetskih hranljivih materija ispoljava se u nekoliko oblika:

• mršavost (pothranjenost),
• pothranjenost proteinima (bitnim amino kiselinama),
• pothranjenost mastima (bitnim masnim kiselinama

Takođe, jedan od čestih nutritivnih problema koji može komplikovati tok trudnoće je gojaznost.

U razvijenim zemljama, gojaznost uglavnom nastaje usled prekomernog unosa hrane, pa predstavlja “bolest izobilja”. U nerazvijenim i zemljama u razvoju, gojaznost je uglavnom posledica nepravilnog načina ishrane, odnosno, visokog sadržaja masti u hrani. Unos hrane mora biti dovoljno veliki, da obezbedi metaboličke potrebe organizma, ali ne sme biti previsok, jer će doći do nastanka gojaznosti. Odnos belančevina, masti i ugljenih hidrata, u hrani mora biti takav da svi delovi metaboličkog sistema organizma budu snabdeveni potrebnom količinom gradivnih, energetskih i zaštitnih materija. Kada se u organizam unosi veća količina energije (u obliku hrane) nego što se troši, telesna masa raste. Gojaznost, znači, nastaje kada unos energije prevaziđe njenu potrošnju. Budući da je mišićni rad najvažniji način na koji se u organizmu troši energija često se kaže da gojaznost nastaje kada je neadekvatan odnos između unosa hrane i stupnja mišićne aktivnosti.

Uravnotežena ishrana, zajedno sa umerenom fizičkom aktivnošću, ako je to dozvoljeno od strane lekara, optimalnim unosom vode i kvalitetnim snom, doprineće zdravoj trudnoći i obezbediti i budućoj majci i bebi sve što je neophodno tokom 9 meseci.

Slađana Marinković, dijetetičar-nutricionista i menadžer Idea Organic radnje